Војна парада 2014
 
11.10.2014

Седам деценија од ослобођења престонице


Parada povodom oslobođenja Beograda 1945. godineПосле ослобођења западне и источне Србије и Шумадије уследила је Београдска операција, изведена у садејству јединица Народноослободилачке војске Југославије, под командом генерала Пека Дапчевића, и јединица Трећег украјинског фронта Црвене армије, којим је командовао генерал Владимир Жданов. Реч је о највећој операцији у којој се до тада ангажовала Народноослободилачка војска Југославије.

У непосредним борбама за ослобођење Београда учествовали су Прва армијска група у саставу девет дивизија, с 55.000 бораца и Четврти совјетски ојачани механизовани корпус с 17.022 војника, као и три стрељачке и једна гардијска дивизија, с по 7.500 војника. Напад су подржавали Девети авио-корпус Седамнаесте ваздухопловне армије и делови Дунавске речне флоте Црвене армије.

Parada povodom oslobođenja Beograda 1945. godineБеоград и његово шире подручје бранила је корпусна група генерала Вилија Шнекенбургера са више од 30.000 војника. Немачка команда организовала је одбрану Београда у два одбрамбена појаса. Спољни појас одбране, с ослонцем на Саву и Дунав, организован је у виду полукруга у дужини око 30 километара линијом Остружница – Жарково – Кнежевац – Ресник – Пиносава – Авала – Винча, с истуреним положајима испред и иза те линије. Унутрашњи појас одбране формиран је на спољној ивици града и ослањао се на јако утврђена упоришта на Чукарици, Бановом брду, Кошутњаку, Дедињу, Бањичком вису, Коњарнику и Великом Врачару.

Parada povodom oslobođenja Beograda 1945. godineСкелет одбране чинило је шест добро утврђених одбрамбених рејона на простору Велики Врачар, шири рејон Калемегдана, Главна железничка станица са Савским мостом, Сењак, Чукарица и Баново брдо, Топчидер, Дедиње, Бањички вис и шири рејон Теразија према Немањиној улици и згради Скупштине, Главне поште и Техничког факултета.

Од 11. до 13. октобра јединице Народноослободилачке војске и Црвене армије пробиле су спољни појас одбране у рејону Авале. Фронталним ударом 14. октобра на Бањици и Дедињу пробијен је и унутрашњи одбрамбени појас, након чега су почеле борбе у самом граду. У периоду од 15. до 18. октобра савладана је немачка одбрана у рејону Карађорђевог парка, блока болничких зграда у Делиградској улици, Славије, Теразија, Главне поште, Техничког факултета, Скупштине, Ташмајдана, Старог двора, Немањине, улице кнеза Милоша, Главне железничке станице, Сењака, Чукарице и Топчидера.

Parada povodom oslobođenja Beograda 1945. godineИстовремено, из правца Смедерева пробијала се корпусна група генерала Валтера Штетнера с око 30.000 војника с намером да помогне немачким снагама у Београду. Због тога су југословенско-совјетске снаге образовале полукружну одбрамбену линију Врчин – Зуце – Лештане – Велики и Мали Мокри Луг – Велики Врачар. Након неуспешног покушаја пробоја, група генерала Штетнера упутила се према Авали где је 18. октобра разбијена. У наређењу команданта Београда Љубодрага Ђурића од 18. новембра наведено је да је „већи део нашег града одлобођен од фашистичке гамади“.
Ослобађање Београда завршено је у петак 20. октобра 1944, око 8 сати ујутру, чиме је пропао немачки план о формирању чврстог фронта на Балкану на линији Ђердап – Ниш – северна Албанија.