10.10.2014
Историјат војних парада у Србији
У Краљевини Србији, Указом од 14. марта 1884.године, прописано је да се „општенародни празници и државне светковине прослављају у целој земљи, где има војске, уобичајеним церемонијалом и војничком парадом“. Одржавале су се на дан пуковских слава и поводом додељивања почасних назива батаљонима. Такође, одржаване су непосредно пре почетка рата, и на бојиштима за време ратног стања. Успостављањем мира, победничке војске прослављале су тријумф великом војном парадом уз корачнице или маршеве.Припадници Народноослободилачке војске Југославије одржавали су војне параде од 1941. до 1945. године, као смотре јединица или прославе поводом обележавања значајних догађаја. Први већи дефиле у послератном периоду одржан је на Бањици, 27. октобра 1944, седам дана после уласка партизана у Београд. Постројене јединице 1. пролетерског корпуса поздравиле су врховног команданта Јосипа Броза Тита, а после завршене смотре и одржаног говора извеле су свечани дефиле.
Војне параде Југословенске народне армије организоване су у периоду од 1945. до 1960. године. Прве масовније параде одржане су 1. маја 1945. у Београду, Крагујевцу, Нишу, Новом Саду, Сплиту и Сарајеву. Наредне две године, војне параде одржаване су у свим већим гарнизонима поводом обележавања Дана победе – 9. маја, затим Дана Републике – 29. новембра и Дана армије – 22. децембра. Касније, парадом је обележаван само први дан маја у главним градовима република, а од 1957. године одржавају се једино у престоници Србије. „Првомајска парада“ организована је у оквиру прославе међународног празника рада, и у њој су учествовале војне јединице, спортске, политичке и друге друштвене организације.Параде су укинуте 1965. године и тада је одређено да се одржавају сваке пете, поводом Дана победе. У наредне две деценије одржано су – 1970, 1975. и 1985. године у Београду поводом обележавања победе над фашизмом. У Карловцу је 1971. године одржана парада у част завршетка маневра „Слобода 71“, а 1972. године свечани дефиле Југословенске ратне морнарице поводом здружене тактичке вежбе „Подгора 72“.
Прва војна парада без присуства врховног команданта маршала Тита, а последња организована у СФРЈ, одржана је 9. маја 1985. године у Београду. На паради је учествовало 6.690 припадника ЈНА, територијалне одбране, милиције и цивилне заштите. Том приликом извршена је смотра оружаних снага пред највишим државним званичницима и председником Председништва СФРЈ Веселином Ђурановићем. Командант параде био је генерал-потпуковник Здравко Димић. Парадни поредак бројао је 10 ешелона, а одржана је и изложба наоружања и војне опреме на Ушћу. Манифестација је коштала 450.000.000 динара.Ванредне војне параде одржаване су у част страних државника који су долазили у посету Југославији, те су приређене у част етиопијског цара Хајла Селасија, председника Турске Џелала Бајара, председника Владе Краљевине Бурме У Нуа, председника Владе Индије Џавахарлала Нехруа, грчког краља Павла и председника Египта Гамал Абдел Насера.